GRAND – LEGENDA U NOVOM RUHU

Voleli to ili ne, svi imamo specifične odnose prema brendovima. Bez obzira da li smo zadovoljni načinom na koji utiču na naš život ili uznemireni njihovim prisustvom, ne postoji način da izbegnemo vrlo intiman odnos koji imamo sa najrazličitijim brendovima na dnevnom nivou. Naravno, ovaj dinamični odnos je sklon promenama. Menjamo se mi, ali se menjaju i brendovi. Relevantnost, shvatanje savremenog trenutka, želja, ali i potreba za promenom i unapređenjem je imperativ koji veliki brendovi imaju kako bi ostali u neposrednom kontaktu sa svojim korisnicima.

To je i priča o hotelu Grand Kopaonik. Simbolu jedne privredne grane, jedne planine, jednog mita o luksuznom odmaralištu koje promenu shvata i prihvata kao prirodan tok razvoja svoje misije.

Fenomenologija common sense-aje tu da nam neke koncepte približi i objasni bolje nego što zvanični način to možda zahteva. Grand kao simbol Kopaonika, referentna tačka susreta i raskrsnica svih puteva na planini. Levo od Granda, ispod, pored, iznad, odmah tu kod Granda… su u kolokvijalnoj komunikaciji svi koristili kada su pričali o nekim drugim tačkama na kopaoničkoj mapi.

U brendingu se uvek traži pojednostavljenje koncepata kako bi se bolje razumele poruke i brend lakše približio publici. Grand Kopaonik, osveženi, a ipak novi brend je upravo to i uradio. Vratio se počecima i tradiciji i utkao neophodnu dozu savremenog ali i viziju budućnosti u svoj brend – u osećanje koje nosi samo pominjanje imena. Ime koje ima takvu tradiciju i nosi brojne asocijacije u sebi je moralo da dobije i novi vizuelni izraz koji je primarni nosilac svake vizelne ali i govorne poruke o hotelu.

Uvek je dobro imati ovako kratko i efektno ime – Grand. Pet slova. Svi koji se bave marketingom će to potvrditi. Analizirali smo ime kroz najrazličitije pojavne oblike i ideje koje nosi. Uzeli smo u obzir kompletnu ponudu hotelskih i vanhotelskih usluga, okruženje, pojačanu konkurenciju, kako lokalnu tako Ii širu, internacionalnu, prateći navike, želje i potrebe ljudi koje smo videli kao posetioce. Upravo su oni i njihova očekivanja bili glavni uzor za razvoj novog brenda i vizuelnog identiteta. Zbog kompleksnosti poruka i raznovrsnosti korisničkog iskustva sve je moralo da bude jednostavno za razumevanje, prepoznavanje i stvaranje pozitivnog odnosa prema novom znaku, simbolu novog hotela. Ipak, ovaj “nov hotel” prvi put je otvorio svoja vrata posetiocima davne 1981. godine, pre ravno 40 godina.. Inovirati tradiciju, stvoriti balans, dizajnirati luksuzni brend – odgovornost koju je naš dijzan tim imao bila je velika.

Kao i uvek – Najbolje ideje su jednostavne. Tako je i ideja novog logotipa bila jednostavna, pametna i razoružavajuća. U centru ispisa GRAND se nalazi slovo A. Vrh slova “A” može da se poistoveti sa vrhom planine pored kog se Grand Kopaonik nalazi, ali i u prenesenom, kolokvijalnom značenju ono predstavlja sam vrh, najbolje od onoga što Kopaonik i Grand pružaju. Jednostavno “izvlačenje” vrha slova A je dalo neophodnu karakterizaciju logotipu i utkalo sve vrednosti koje hotel može da pruži svom gostu – od materijalnih do semiotičkih. Od vrhunskog tretmana do ideje gosta da je TO mesto sa kojim može da se poveže i preslika sopstvena životna očekivanja.

Tema – suptilnog luksuza na svakom koraku– je postala mantra koju smo stalno ponavljali i kojom smo se rukovodili pri kreiranju svih materijala neophodnih za neometano komuniciranje gosta sa hotelom i obrnuto. Od unapređenog sistema obeležavanja i putokaza u samom hotelu i oko njega, preko imenovanja i vizuelnih stimulansa svakog restorana i bara, do reflektovanja potpunog uživanja u Spa i wellnessdelu, svaki detalj je morao da funkcioniše besprekorno. Boje, teksture, taktilni elementi, zvuk i muzika, izgled osoblja, su predstavljali delove jedne celine koja diše i ponaša se u skladu sa reputacijom koju je godinama stvarala. Naravno, i komunikacija novog brenda se promenila kroz reči i način obraćanja u pisanim formama koje predstavljaju jedan od vrhunskih momenata celog projekta. Dizajn i struktura vebsajta, te živo osmišljene komunikacijske tačke su tu da prikažu brend i njegovu ponudu u punom sjaju u neposrednom i sofisticiranom kontaktu sa posetiocima. Na sve to dodajte i promotivnu kampanju, kroz tradicionalne i digitalne kanale i pred vama će se pojaviti brend u punom sjaju koji besprekorno funkcioniše i živi svoj život. I to – život na vrhu!

Slobodan Jovanović

Ilustracija: Christian Manganelli

 

Pogledajte na našem Instagramu primere projekta.

www.instagram.com/coba.rs/

MAGIJA I KRISTALNE KUGLE

Bliži se kraj godine i dolazi vreme za sumiranje poslovnih uspeha i pogled u dane koji su pred nama. U to ime, poslužićemo se davno odloženom kristalnom kuglom i protrljati je u nadi da ćemo dobiti koncizne odgovore. Prošle godine smo se oslonili na intuiciju, vidno nespremni za susret sa bizarno nepredvidivim okolnostima, te smo sada odlučili da dobra predviđanja opravdamo spremnošću i posvećenošću. Na taj način ćemo izbeći celodnevnu preokupiranost velikim brojem projekata koji pristužu iz dana u dan i zahtevaju besprekoran menadžment. To nam je bila i radost i problem, jer je prebrz rast doneo posledice koje su ostavile trag, kako u internoj organizaciji, tako i u komunikaciji sa ljudima sa kojima delimo ideje.

Pitanje na koje ćemo potražiti odgovor pred ulazak u narednu godinu je: Kako poboljšati organizaciju i optimizovati raspoloživo vreme tako da, na radost naših klijenata i njihovih poslovnih ideja, budemo još produktivniji i kreativniji?

Sumirajući prošlu godinu, sa ponosom ističemo da su nove kolege iz različitih sektora pojačali naš tim i omogućili da kroz efikasniju organizaciju projekata, jače strategije, tech i digital, kao i inoviran dizajn pružimo kompletniju uslugu i proniknemo u načine na koje brendovi koje stvaramo dobijaju posebno mesto u svesti potrošača. Verovatno najvažnija lekcija koju smo naučili je da posvećivanje koje mora da se ponudi projektu uključuje u još većoj meri i ljude za koje stvaramo. I klijent ali i korisnik. Fokus će biti na ovom odnosu i u njemu leži preduslov da ulazak u devetnaestu godinu poslovanja studija bude u najmanju ruku uzbudljiv. Umesto čitanja kristalne kugle dodaćemo sopstvenu magiju i kreativno obogatiti sve što dotaknemo.

POP&REACH DNEVNIK DIGITALNIH STRATEGA

Socijalnih mreža kao da svakim danom ima sve više. Vaše prisustvo: obavezno!

A kao da je do nedavno to bilo pitanje izbora. Često se čulo: “Hoćemo li na društvene mreže?”, te su oni nešto stariji, kojima su televizija, radio i bilbord sinonimi za oglašavanje, vrlo nevoljno rešavali da se sa tim “proba”, jer to je “negde tamo”, “u kompjuteru” te je sve to lako i ukiniti i obrisati, ako “ne ide”. Sa druge strane, onima rođenim posle 1990. pitanje socijalnih mreža je samo pitanje odabira najbolje agencije, koja će prepoznati publiku i generisati pravi sadržaj (popularno: content) merljiv rezultatima.

Tako su se poslednjih godina pojavile nove branše, nova radna mesta, sa imenima pozicija koja su ličila na igru dodavanja reči (jedan kaže jednu, pa sledeći ponovi tu reč i doda svoju, i tako dok se neka od reči ne izostavi). Pojavili su se social media stratezi, social media content manager-i, digital copywriter-i, digital concept developer-i i mnogi drugi, nazvani na mnogobrojne načine a pokrivajući istu oblast delovanja: osmišljavanje sadržaja za različite društvene mreže koje okupljaju različite ljude sa različitim potrebama. Ne smemo zanemariti, doduše, i to da često ista osoba očekuje drugačiji tip sadržaja i drugačiji način obraćanja brenda, kada je na primer na Instagramu i kada je na Linked-inu.

Celu situaciju možemo da uporedimo sa mnoštvom namirnica na stolu: možemo da ih iskoristimo na višestruke načine i da napravimo drugačija jela, u zavisnosti od ukusa i želja naših gostiju.

Ta analogija nas navodi na zaključak da su vrsni poznavaoci digital scene veliki kuvari, koji će vam sa lakoćom pripremiti baš one specijalitete koji će se sa mljackanjem pojesti i preporučiti drugima, odnosni oni koji će znati da iskoriste definisane osobine vašeg brenda kombinujući ih tako da se predstave na željeni način željenoj publici. Publika ih neće pojesti, doduše, ali će ih sa radošću konzumirati.

Kako prepoznati koja od mreža odgovara vašem brendu i na koji način je potrebno adresirati je? Naš zadatak je da učinimo da vaše prisustvo bude u potpunosti usklađeno sa vašim identitetom, definisanom strategijom komunikacije vašeg brenda i ciljnom grupom prepoznatom za svaku od mreža pojedinačno. Ton obraćanja i vizuelni prikaz oslanja se na odabrane i dogovorene teme, i u svakom trenutku ispunjava zadatak očuvanja koherentne i usaglašene poruke.

Dugogodišnje iskustvo naše Pop&Reach agencije za digitalno oglašavanje garantuje vam dobre konverzije i pretvaranje sadržaja u vidljivost, prepoznatljivost i profit. A sve to sa dozom POP-a.

Autorka: Anja Kostić
Senior Copywriter, Coba&Associates

 

ULOŽITE U LJUBAV

Zbog čega kupujemo?

 

ULOŽITE U LJUBAV

Mnogi ljudi doživljavaju marketing kao manipulaciju potrošačevim emocijama. Kada stvari postavimo ovako, odaje se utisak da su sve reklame pod okriljem mračne sile koja želi da osvoji svet, da u njemu vlada večnim terorom, navlačeći mase da troše što je moguće više novca, sve dok ne ostanu praznih džepova. Međutim, marketing je, suštinski, na svetloj strani – strani ljubavi.

Ljubav je glavni pokretač kupovine svakog potrošača. To je osećaj kojim smo vođeni prilikom donošenja odluka o kupovini omiljenih brendova. Ljubav je razlog iz kojeg vodimo razgovore o omiljenim automobilima, cipelama i telefonima i koji nam pomaže da razumemo zbog čega se osećamo izgubljeno kada ne možemo da pronađemo Nutellu na policama supermarketa. Na kraju krajeva, ljubav nam pomaže da razumemo zbog čega se Romeo udvarao Juliji.

Zbog toga se većina razgovora zasniva na pričama o moćnom brendu i njegovoj izgradnji, kao i dizajnu pakovanja, komunikaciji, marketingu i percepciji kvaliteta određenog proizvoda. Neke velike kompanije čitav svoj fokus stavljaju na izgradnju poverenja sa klijentima i partnerima, praveći bogatstvo i gradeći carstvo oko svog proizvoda. Oni su naučili da se dopadnu potrošačima, i da kao takvi, budu voljeni. Oslanjajući se na korporativnu kulturu, vizuelnu moć dizajna i pametnu izgradnju brenda, ove kompanije uspešno privlače i zadržavaju svoje kupce. Razmislimo na trenutak o Ali Expressu i svime što iz njihove ponude smatramo poželjnim i neophodnim, zatim o Netfliksu kada želimo da se zabavimo u toplini našeg doma, ili o Snapchatu kojim želimo da nadmudrimo našu decu prateći ih na društvenim mrežama u nameri da kontrolišemo njihove online aktivnosti. Ovde nije reč samo o lajkovanju na Facebook-u, već o istinskom razumevanju povoljnosti koje crpimo iz ljubaznog obraćanja kupcima i prikupljanja njihovih emocionalnih reakcija. Kako bi to Don Drejper (Draper) iz „Ljudi sa Menhetna“ („Mad Man“) rekao, „Advertajzing počiva na sreći. A šta je sreća? Sreća je miris novog automobila. Sreća je osećaj slobode od straha. To je bilbord pokraj puta koji vam garantuje da je sve u najboljem redu. Vi ste u redu.“

Implementirajte dizajn, kao prirodnu komponentu vašeg biznis DNK i pokažite izvesnu dozu hrabrosti. „Dizajn podrazumeva odluke koje nam omogućuju da suzimo mogućnosti koje su pred nama, sve dok se konačno ne svedemo na jedan izbor,“ piše Natan Šodrof (Nathan Shodroff) u svojoj knjizi „Dizajn je problem“ (Design is the Problem). Dobar dizajn pomaže potrošačima da izgrade svoje samopouzdanje, što će zauzvrat imati dobar uticaj na izgradnju vaše ponude, a posledično i vašeg brenda.Dobar dizajn podstiče emocionalnu konekciju i interakciju potrošača sa brendom. On postaje osnovni element „know-how“-a, i kao takav, omogućuje komunikaciju sa brendom koji postaje bolje strukturisan, vidljiv i pristupačan.

Postanite dopadljiviji ljudima, navedite ih da zavole vaš brend, jer će na taj način poželeti da vas još bolje upoznaju i ostanu u kontinuitetu sa vašom ponudom. Ljudi često imaju tendenciju da pridaju veći značaj onome što se čini promenljivim i nestabilnim, što je lako uočljivo u različitim vrstama odnosa. Na trenutak razmislite o čokoladi kao o utešnoj namirnici – vašoj vezi sa tom slatkoćom koja prevazilazi granice telesnog. Na vaš izbor utiču emocionalni pokretači dovodeći ih do same granice nesvesnih akcija. Isto važi i za zaljubljivanje. Da li zaista živite u uverenju da brendovi ne dele iste kvalitete za kojima tragate kod naših vršnjaka, kolega i prijatelja?

Postoje tri osnovna stuba identiteta na koja svaka kompanija treba da obrati pažnju u komunikaciji sa kupcima na ciljnom tržištu: Neophodno je saznamo istinu – koja se sastoji iz svoje opipljive, materijalne komponente, ali i usluge koja funkcioniše na određeni način, i koja kao takva, može da bude od velike koristi. Značenje je drugi stub identiteta u izgradnji brenda i ono se odnosi na prednosti i poboljšanja koja nudimo korisnicima brenda. Reč je o misaonom procesu koji bliže definiše našu potrebu za interakcijom sa brendom i njegovom upotrebom. Treći stub identiteta čini emocija. Ona je teško merljiva, a još teže predvidiva, i kao takva predstavlja tačku preloma. Tu nastaje pravi odnos koji nam pomaže da razumemo da li nam se brend istinski dopada ili ne. Zbog toga je potrebno da spoznate istinu o vašoj kompaniji i kreirate značenje da biste bili shvaćeni i voljeni.

Neka sila bude sa vama!

autor: Slobodan Jovanović Coba

*Ilustracija: Margareta Nedeljkovic

POTROŠAČ JE TAJ KOJI OCENJUJE BREND

Intervju pred vama je upitnik koji je deo sadržaja master rada Ivane
Janković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prenosimo
razgovor sa Slobodanom Jovanovićem iz agencije Coba&associates kojim
predstavlja lične pozicije o dizajnu proizvoda i usluga, osvrt na proces i ulaganje
u dizajn i kako skrenuti pažnju na sebe dobrim dizajnom.

Kada se govori o dizajnu proizvoda/usluge, šta se pod tim podrazumeva u Vašoj
kompaniji? U kojoj meri i zašto smatrate da je važan dizajn proizvoda/usluga?

Okruženi smo dizajnom. Kroz prostor, komunikaciju, put do posla i nazad… Svuda nam
pogled privlače ili odvlače neki pozivi koji nam nešto govore, nude ili uveravaju. Zato najčešće i dolazimo u iskušenje ili čak prirodnu potrebu da probamo nešto od ponuđenog. I tu dizajn ponovo dolazi do izražaja. Dizajn predstavlja prvi, direktan, taktilni susret potrošača sa brendom ili proizvodom. Dizajn nam daje ideju šta nas očekuje i kako da se ponašamo. Što je dizajn više u skladu sa ponašanjem ili ukusom i kvalitetom, to je on uspešniji.

Definišite proces dizajna u Vašoj kompaniji? Ko obavlja taj proces? Oko čega se
vodilo računa prilikom definisanja i izrade dizajna? Koji zahtevi su morali biti
ispunjeni?

U pitanju je relativno dugotrajan proces. Ishod tog procesa najčešće zavisi od “ulaznih
parametara” – informacija o onome što treba da uradite, za koga, koja su očekivanja, koji budžet, distributivni kanali, preko istraživanja i shvatanja kome treba dizajn da priča priču, i samog kreativnog procesa koji je oblikovanje ideje u komunikativnu formu, logo, crtež, poster, pakovanje, vebsajt i sto nekih drugih elemenata.
Tim je sastavljen u zavisnosti od kompleksnosti procesa od više članova: strateg, kreativni i art direktor, projektni menadžer, dizajneri, fotograf, ilustrator, video… Danas se svaki projekat razvija tako da sve više različitih skilova udružuje svoju pamet oko jednog projekta.

Prema Vašem mišljenju, u kojoj meri ulaganje u dizajn brenda (proizvoda,
usluge) utiče na stavove potrošača, klijenata i poslovnih partnera o
kompanijama i brendovima?

100%. Ako se uložilo u osmišljavanje i proizvodnju nečega, komunikacija predstavlja onaj jezičak na vagi koji pretegne. Mi smo potpuno u rukama brendova i vizuelnih nadražaja i svako ko u to ne veruje pravi suštinsku grešku.

Da li i u kojoj meri koristite logotip u komuniciranju vrednosti brenda i
kompanije i u kojoj meri on utiče na imidž brenda/kompanije?

Postoji ona čuvena uzrečica – tip of the iceberg. Logotip se upravo tu nalazi. On otvara
pitanje poverenja i prepoznatljivosti kompanije i uz ime je najbitniji segment vrednosti
brenda. Uvek se poslužimo primerom Apple kompjutera da bi to i dokazali. Kod nas, logo uvek ide kao prvi slajd na prezentacijama, noseći element promo materijala jer govori – to smo mi i sad nemate više brige jer naša ekspertiza pomaže.

Koja je uloga dizajna za proizvode/uslugu (stvaranje diferencijancije, skretanja
pažnje, prepoznatljivost, prenošenje vrednosti kompanije, stil života…)? Кolika je
mogućnost skretanja pažnje dobrim dizajnom? Da li on može biti jedan od
ključnih osnova diferenciranja na tržištu?

Kao što sam rekao. Nećete probati nešto što se ne slaže sa vašim vizuelnim pretpostavkama o kvalitetu. Zato postoje ciljne grupe. Svakoj se nudi ono što može da primeti, poželi i proba. Ono što joj nije namenjeno nema istu vrednost za svaku ciljnu grupu. Tu dizajn igra glavnu ulogu jer kreira sliku namenjenu specifičnoj ciljnoj grupi i njenim vrednostima i samim tim predstavlja ključnu osnovu kod diferencijacije proizvoda.

Kakve su Vaše procene, koliko je potrošač spreman dodatno da plati da bi
doživeo posebna iskustva u posebno dizajniranom okruženju ili da poseduje
ekskluzivno dizajniran proizvod?

Iz mog iskustva, kao i iz nekih istraživanja koja sam imao prilike da pročitam cena je tek na sedmom ili osmom mestu pri procesu kupovine. Nekada se ta pozicija menja ali suštinski – cena nije toliko važna. Pogotovo ako imate potrebu da se kao pojedinac diferencirate u odnosu na “peer public” – tražićete nesto izvrsno, drugačije, zanimljivo, posebno i cena će biti tek posledica. Naravno, bitna ali ne presuđujuća.

Da li i u kojoj meri konzistentnost u dizajnu prilikom ekstenzije (širenja) brenda
utiče na prepoznatljivost brenda?

Ja sam dugo bio u veliki pobornik konzistentnog prikazivanja brenda. To je bitno za neke kategorije, ali sam sve više pobornik koherentnog. Traženje duha brenda u različitim pojavnim oblicima koji nagoveštavaju prepoznatljivost je uzbudljivija za mene kao kreativca, ali i za publiku za koju predstavlja i iznenađenje, ali i osveženje od konstantnog ponavljanja.

8) Kako Vi vidite vezu između dizajna proizvoda/usluga i percepcije kvaliteta i
zadovoljstvo od strane korisnika/klijenta?

Dizajn nije namenjen proizvođaču. On je namenjen potrošaču i to se često zaboravlja.
Proizvođač treba da stekne samopouzdanje u sopstveni brend kako bi preneo sa sigurnošću njegovu poruku potrošaču. Potrošač je taj koji ocenjuje brend. A brend je suma svih pojavnih oblika jednog proizvoda/usluge i stalno je pod lupom. Brend mora da bude podrška potrošačima u donošenju nekih odluka i samim tim, dizajn tu igra binu ulogu.

U kojoj meri redizajn proizvoda/usluga/ambijenta utiče na finansijske rezultate
kompanije? Koje su granice isplativosti ulaganja u dizajn proizvoda/usluga?

Dizajn mora da odgovara proizvodu. Ogilvi je rekao da će dobar dizajn najbrže uništiti loš proizvod. Korelacija između “pakovanja” i onoga što se nalazi u njemu je ključna za uspeh. Treba ulagati u dizajn jer svi pokazatelji daju odgovor da su dizajnirana preduzeća za 70% uspešnija od nedizajniranih i to sve govori. Dakle, ako zarađujem 10 nečega bez nekih ulaganja u dizajn ili u brend imaću konkurenta koji ulaže u to, a koji je daleko finansijski bolji jer ulaganje u njegov brend donosi mu mnogo više nego meni. Onaj ko ne veruje, u zabludi je i to će mu vreme pokazati.

U ČAST 17. ROĐENDANA

Kada sam pre nekoliko godina na netu naišao na proslavu 40. rođendana dizajn mega grupe Pentagram, prvi utisak na brojne fotke sa njihovog sajta bio je da su svi partneri (ali i velika većina gostiju) ljudi u zrelim godinama, sa jednom jedinstvenom crtom iskustva koje je zračilo sigurnošću i svesnošću o tome koliko je svima njima taj trenutak poseban.

U ovo prednovogodišnje vreme i obeležavanje 17. godišnjice osnivanja studija, te slike me motivišu da i naša brending kompanija bude isto tako veličanstvena – po svom radu i zalaganju za više ideale. Da kao takva bude deo društva kome sa svakim logotipom, ambalažom, vebsajtom i projektom podiže lestvicu boljeg razumevanja sveta i olakšava komunikaciju sa istim. Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da u prenošenju ove misije ostvarujemo uspeh – kako prema našim klijentima, tako i njenim adektvatnim utkivanjem u dizajn. Velika većina projekata dobija onu nevidljivu opnu sigurnosti, reputacije i vrednosti od prvog trenutka.

Zato bih se na ulasku u osamnaestu godinu postojanja studija zahvalio svima sa kojima smo radili – dizajnerima (tako zovem sve koji su deo ili su bili deo studija), klijentima, saradnicima i svima koji su nas inspirisali i nervirali, verovali i napuštali, podizali i spuštali. Verujem, i mi njih. Poput vožnje nekim ludim toboganom.

Ova godina je bila po mnogo čemu specifična – od totalne neverice i zabrinutosti, do euforije izazvane otkrivanjem novih rešenja i svetova. Najveća satisfakcija nam je što smo uspeli da prevaziđemo i unapredimo sebe i druge. Imajući u vidu činjenicu da smo ovu godinu pre svega fizički preživeli, nadamo se da ćemo svake naredne imati priliku da zadovoljno zračimo i osmehujemo se prijateljima na nekoj novoj godišnjici. Kao ekipa s početka ovog teksta.

Živeli!

DOBAR UTISAK NA MESTU PRODAJE JE KLJUČ DOBROG ODNOSA SA KUPCIMA

Veliki broj naših klijenata je orijentisan ka retail (maloprodajnom) poslovnom modelu u kome svoje brendove nude na polici ili u specijalizovanim prodavnicama. Bez obzira dali se prodaja vrši online, ili kroz društvene mreže ili u fizičkoj prodavnici, shopping doživljaj treba da bude skoro kao izlazak na prvi sastanak uz dobar provod nego kupovina nečega. Treba da bude toliko dobro da te natera da se dobro osećaš i da odmah planiraš sledeći sastanak.

NOVA PARADIGMA POTROŠAČA

Savremeni potrošač je centar pažnje i ima moć da pristupi vašem ili bilo kom proizvodu na način koji mu najviše odgovara, kad god mu odgovara najviše. Stvoren je novi standard. Više nemamo potrošača koji traži proizvod koji mu treba. Prodavac i prodavnica to čine za njega. Oni kroje svoje proizvode po meri svojih potrošača, svoju brend priču kao i online i neposredne, žive događaje i interakciju. Analiziraju do detalja potrebe i navike svojih potrošača.

Brendovi su tu da podare entuzijazam, da šarmiraju i zavedu potrošača a mesto prodaje je to na kome se briga o kupcu nastavlja na personalnom nivou. Radno vreme kojim su potrošači bili praktično uskraćeni za posetu radnjama je na izvestan način prošlo. Pristup robi 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji je učinio da prevaga koju sui male prodavnice pređe na stranu potrošača. Alfredo Muccino, brend strateg iz Silikonske doline je rekao da se pristup potrošača promenio iz “Meni treba stvar” u “Ja želim iskustvo”. Ova promena se dogodila kao rezultat savremenog društva koje traži sreću i ispunjenje sopstvenih životnih potreba kroz dešavanja i njihovo proživljavanje a ne kroz gomilanje materijalnih vrednosti.

Posedovanje materijanih vrednosti te ne čini uspešnim; proživljavanje velikog broja raznih iskustava, koje su ekskluzivno lične, predstavlja cilj kojim se oblikuju zajednice budućnosti. Nalazimo se na prelazu iz indutrijskog u robotičko društvo u kom se javljaju novi društveni modeli i vrednosti.„Tačka u kojoj se preklapa nova paradigma potrošača i prenatrpano tržište, konačno je dovela [maloprodajnu] industriju na početak fundamentalnih promena“, kaže Robin Luis u The Robin Report-u. Sam proizvod više nije dovoljan. Potrošač želi više.

KAKO POBEDITI I ZADRŽATI KUPCE

Svaki proizvod mora da stvori nove ideje i narative kojim će se okružiti i time stvoriti osnovu koja će poslužiti za zadržavanje kupaca. Društvene mreže i otvorena, javna komunikacija između potrošača su stavile brendove u vrlo ranjivu poziciju, pogotovo ako znamo da je snaga brenda u snazi njegove reputacije, tako da oni danas moraju ozbuiljno dase uhvate u koštac sa tim kako bi obezbedili održivost i lojalnost. Osnivač STORY retail concepta, Rejčel Šehtman kaže – «Ne razmišljajte o prodaji po kvadratnom metru već o iskustvu potrošača po kvadratnom metru.»

STORY je predstavljen kao maloprodajni prostor koji se ponaša kao magazin, menja se kao galerijski prostor i vrši prodaju kao regularna prodavnica. Ovaj koncept prevazilazi tradicionalni šoping model i postavlja se kao provodažija između potrošača, brendova, dizajnera i čitavog niza ljudi povezanih sabrendovima koji se prodaju u radnji. Tvorci ovog koncepta su shvatili da pozitivno iskustvo vodi ka transakciji i oni su primenili svoje znanje uz malu razliku – potrošači dobijaju mnogo više prolazeći kroz pruženi doživljaj pre no što bilo šta kupe i tako počinju da se vezuju za samo mesto pre nego što se odluče za kupovinu.

ŠTA ISTRAŽIVANJA KAŽU

Istraživanja predstavljena u Harbor Industries– Trendovi i analize u Sjedinjenim Državama, ukazuje da ukoliko se poboljša zadovoljstvo potrošača doživljenim, za samo 10%, porast prihoda može da se meri u milionima, dok je neverovatnih 86% potrošača tvrdilo da su spremni da plate više za bolje iskustvo tokom kupovine. Fizička prodavnica je bez premca u prednosti kod ovakvih stvari.

Mada i nije bitno da li je u pitanju fizičko prodajno mesto ili onlajn radnja, dobar doživljaj tokom posete i kupovine u maloprodaji je ono što potrošača zaustavlja, vodi ga komuniciranju i tera ga da se ponovo vrati. Savremeni potrošač traži međusobni odnos sa partnerom koji ga “kapira”, ko deli iste stvari, govori njegovim jezikom, ko očekuje slične životne ishode i ko je spreman da investira u odnos. “Maloprodaja i brendovi bi trebalo da traže smislena susretanja nasuprot hladnim, jednokratnim transakcijama.”, kaže ekspert maloprodaje Di Varmat.

Skorašnja studija otkriva da su potrošači koji su razvili emotivni odnos sa maloprodajnim brendom u stanju da potroše četiri puta više u toj radnji nego u nekoj drugoj – što je veća emotivna povezanost, jača je i veza sa lokalitetom ali je i veća zarada. Ovo nas dovodi do čitavog seta touchpoints-a(dodirnih tačaka) koje stvaraju dobar odnos između potrošača i mesta prodaje. Takođe, treba istaći da ukoliko se ovaj odnos poremeti, 89% potrošača će otići na drugo mesto što navodi u svom izveštaju “Cena lošeg servisa klijenata” agencija Kissmetric. Ulaganje u “maženje i paženje” potrošača postaje apsolutni prioritet i osnovna komponenta svakog budžeta.

MAŽENJE I PAŽENJE POTROŠAČA

Brendovi postaju društveno odgovorni zato što žele da ih njihovi kupci tako percipiraju. Starbaks, Toms, Majkrosoft i mnogi drugi, odvajaju deo svog profita u humanitarne svrhe, koje ih svrstavaju u jednu novu kategoriju, kategoriju svesnih članova zajednice koji se trude da svojim, obično finansijskim, učešćem poboljšaju svet koji dele sa svojim kupcima. Kupci vrlo uspešno prepoznaju i cene ovu vrstu angažmana tako da ovakvi brendovi dobijaju posebno mesto u njihovoj svesti, koje se odražava na pozitivne prihode kompanija.

Nagađanja kao i uspešne studije slučajeva koje su nekada funkcionisale sada su postale zastarele. Tradicionalni demografski modeli koje su brendovi veoma pedantno razvijali tokom desetleća postali su neadekvatni, posmatrajući trenutne potrošače.

Činjenica je da potrošači svih godina i uzrasta i na svim tržištima mogu lako da stvore novi i modifikuju sopstveni identitet sa nikad viđenom lakoćom. Ovakav zaključak se sve više odnosi na novog potrošača luksuzne robe. Oni su se podelili u plemena sa specifičnim jezicima, estetikom i sličnim životnim vrednostima. Došlo se do tačke gde “sezone nisu bitne, trendovi nisu bitni, starosne granice nisu bitne”- kaže njujorška prognozerka trendova Šeron Grobard u svojoj knjizi “Sve je niša”. To podrazumeva da tradicionalni rivaliteti između proizvođača, distribucije i maloprodaje, zasnovani na odnosu i fluktuaciji servis/cena, moraju dati prostora novom vidu saradnje koja se bukvalno vrti oko potrošača jer svaka od ovih zasebnih veza u lancu snabdevanja zavisi od tog istog potrošača svaki dan, sve više.

Mogućnost koju danas potrošač ima da izvrši kupovinu bilo gde i bilo kad, stavlja ovaj odnos u novi kontekst. To je odnos međusobnog oslanjanja i poverenja jednih na druge i prestaje da bude samo priča o proizvodnji, o distribuciji i prodaji stvari, kompletan lanac treba da se sada fokusira na potrošača koji na ovaj način dobija deo kontrole nad procesom. On zna ko ga proizvodi, od čega je napravljen i kolika mu je cena. Ceo biznis je postao transparentan do mere da se svaki korak prati i mora mu se pokloniti maksimalna pažnja.

HAJDE DA SE OPET VIDIMO SUTRA

Ceo biznis se svodi na gajenju odnosa. Dobri odnosi između potrošača s jedne i brendova i maloprodaje s druge strane, su sposobni da pomere stvari unapred kako bi osigurali željeni, pozitivni i kvalitatvno unapređeni povraćaj uloženog. Potrošači osećaju da su uložili u odnos i očekuju da njihov prvi sastanak, kao i svaki sledeći – bude specijalan.